Пробуди Дунав

ДУНАВ У СРБИЈИ – ЏИН КОЈИ СЕ БУДИ

Дунав је, после Волге, друга најдужа и друга водом најбогатија река у Европи. Кроз историју био је жила куцавица која је делила два велика царства, а данас је најлепши и природом богато обдарени мост који повезује земље и народе.

Ова величанствена река извире у подножју планине Шварцвалд, одакле тече ка истоку и након скоро 3.000 километара ствара делту у Румунији и Украјини, која се захваљујући својој лепоти нашла на попису Унескове баштине! Током свог вечитог путовања, Дунав својим током оплемењује десет земаља, а чак четири престонице удобно су се сместиле на његовим обалама – Будимпешта, Беч, Братислава и, наравно, наш прелепи Београд!

Име ове најдуже реке у Европској унији вуче корене из латинског језика – наиме, наиме, назив је изведен од речи Danubius (Данубијус), а тако се звао староримски речни бог. Римљани су од памтивека славили овог бога, који је обично представљан као снажан мушкарац са дугом, таласастом косом и брадом. Доделили су му особине које се подударају са природом једне велике силе као што је моћна река, те је он непредвидив, понекад суров и брз, али када се смири – изузетно је великодушан и не штеди на благодетима којима обасипа људе.

Управо због великог поштовања које су гајили према овом богу, Римљани су га обожавали тако што су правили фантастичне грађевине и мостове на његовим обалама – како би им био што приступачнији и наклоњенији.

За јако кратко време дивље балканске обале Дунава постале су омиљена дестинација за одмор и лечење имућних Римљана. Нама су остале успомене на то богато време ‒ мноштво историјских прича и археолошких остатака. Управо тај спој природне лепоте и силине ове реке, заједно са легендама и материјалним остацима разних култура – Дунав чини изузетно атрактивном дестинацијом за све којима моћни водени ток буди жељу за авантуром, уметношћу, проучавањем историје и уживањем у природи и у складу са њом.

Ипак, нису Римљани први открили дунавску ризницу. Бројна налазишта винчанске културе, која је цветала од VI до III миленијума п. н. е., уписују наше обале Дунава на странице светске историје о најстаријим развијеним културама и цивилизацијама.

Траг на дунавским обалама оставили су и Грци, а многи источни народи користили су баш његове долине као капију за улазак на европско тло. Међу њима су и Вандали, Визиготи, Хуни, Авари и Словени.

Дунав је био од изузетне, понекад и пресудне важности током турског освајања југоисточне Европе ‒ том моћном реком превозили су војску, опрему и залихе.
Данас, пловећи његовом долином кроз Србију, могу се видети остаци чак седам тврђава!
А Дунаву, тој прелепој сили, ни уметност није остала дужна.

Најславније музичко дело о њему је свакако славни бечки валцер На лепом плавом Дунаву, који је настао  током Штраусове пловидбе овом моћном реком. И по хартији су одувек текле реке мастила, будући да су Дунав опевали и исткали приче о њему писци од древног Овидија до Естерхазија.

Дунав је за Србију одвојио чак 588 километара. Он је, не марећи за историјске и геополитичке прилике, текао својим током, неумитно и стрпљиво. Данас је време да пробудимо овог успаваног џина и да поново оживимо његове обале.

А бог Данубијус ће узвратити тако што ће нам открити читав један нови свет. Свет у коме се преплићу историја, запањујућа природна лепота, као и шапат и песма чудесних речних вила.

Дунав се буди и шири своје руке.

ПРОБУДИ ДУНАВ

Агенција за управљање лукама Републике Србије, у сарадњи са Развојним програмом УН (УНДП) покренула је 2017. пројекат под звучним називом ‒ Пробуди Дунав, који одражава чврсту намеру његових креатора.

Идеја и циљ пројекта строго су усмерени на квалитетан и сигуран развој домаћег линијског саобраћаја и крузинга на међународним путничким пристаништима на Дунаву.
Другим речима, будимо Дунав и његове обале и великодушно га делимо са свим заљубљеницима у природна чудеса испреплетана са богатом историјом.
А формално, амбиција пројекта је да подржи промоцију наутичког саобраћаја и туризма Горњег и Доњег Подунавља Србије, повезујући све најзначајније градове у јединствену целину, те да допринесе развоју градова овог подручја који ће бити уцртани на туристичку мапу Европе.
Прва етапа пројекта, у којем смо (про)будили обале у Смедереву, Доњем Милановцу, Кладову, Голупцу и Великом Градишту – успешно је окончана и дала нам је ветар у леђа за другу етапу.

Током трајања пројектних активности отворена су међународна путничка пристаништа у Смедереву, Кладову и Голупцу. План Агенције је да у наредном периоду отвори пристаниште и у Великом Градишту, односно Раму.
Године 2019. Агенција за управљање лукама наставља самостално да ради на пројекту, који има за циљ да поврати сјај дунавске обале и њених потенцијала у још пет градова Горњег и Средњег Подунавља, а то су: Нови Сад, Земун, Сремски Карловци, Баноштор и Апатин.
Циљ је свим будућим туристима који се одлуче на пловидбу Дунавом учинити то путовање изузетно комфорним, а скуп знаменитости и активности у градовима који леже на обали ове величанствене реке доступним и бројним. На тај начин истичемо нераскидиву везу градова и Дунава и увећавамо њихов даљи потенцијал.

Према подацима Агенције о броју пристајања крузера у пристаништима РС, У 2015 години евидентирано је укупно 903 пристајања и 114.932 прелазака обале, у 2016 години је евидентирано укупно 955 пристајања и 119.125 прелазака обале, у 2017. години евидентирано укупно 996 пристајања и 131.780 прелазака обале, а у 2018. 1.150 пристајања и 157.901 прелазак обале.

Међународно путничко пристаниште у Београду и даље је најатрактивније страним туристима. Током 2018. евидентирано је чак 587 пристајања и 81.344 туриста, док су Нови Сад и Доњи Милановац остварили 349 односно 143 пристајања.

Покровитељ пројекта je Агенција за управљање лукама