Туризам источне Србије
Област Доње Подунавље у административном смислу обухвата територије пет пограничних општина у североисточној Србији (Велико Градиште, Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин), дуж границе са Румунијом (од Рама до Прахова) и малим делом са Бугарском. Доње Подунавље се пружа левом обалом Дунава, од Великог Градишта до ушћа Тимока. Граница према копненом залеђу се пружа вододелницом између слива Дунава и слива Мораве, преко Великог брда, Ракобарског виса и Шомрде, спуштајући се на југ до Хомољских планина, Малог и Великог крша и Дели Јована. На простору свих пет општина Доњег Подунавља (површине 3.362 km2) живи око 120.000 становника.
Доње Подунавље, као најатрактивнија историјска (од Голупца до ушћа Тимока) и еколошка зона у источној Србији, развој туризма заснива на природном и културном наслеђу и пределу. Oвај регион располаже потенцијалима за развој посебних облика туризма као што су: еко, ловни, риболовни и рурални туризам, крстарења, наутички и пешачки туризам и бициклизам. Постоје услови и за развој кратких градских одмора (City breaks) у Доњем Милановцу, Кладову и Великом Градишту, транзитног туризма на Дунаву и копну, те спортско-рекреативног туризма.
Врсте постојећег али и потенцијалног туризма у овој зони:
- Наутички туризам подразумева пловидбу реком и боравак туриста у регији. У току је осавремењавање већ постојеће водне инфраструктуре на рекама и језерима у Доњем Подунављу, како би се испратили савремени трендови туристичке потражње.
- Еко-туризам овог подручја је потенцијално изузетно богат због раскоши и разноликости природних ресурса који су остали нетакнути. Што је, сложићете се, данас права реткост и драгоценост. Ова врста туризма привлачи еколошки свесне појединце и групе који својим деловањем на околину покушавају да избегну ефекте такозваног масовног туризма.
- Етно-туризам је боравак туриста у руралним подручјима где услуга уз смештај често укључује и посету традиционалним локалним манифестацијама, фестивалима, као и интерактивне садржаје у вези са културом подручја – историја ручних радова, занатских и пољопривредних производа. Богата и разнолика мапа кулура у Источној Србији нуди плодно тло за овакву врсту одмора.
- Рурални туризам (агро-туризам) је боравак гостију у аутентичним сеоским домаћинствима, уз обилазак газдинстава са воћњацима и виноградима као и излете у природу сеоских предела.
- Културно тематске руте су још једна врста туризма које се овај предео не може постидети. Напротив. Лепенски вир, Пут римских царева, тврђаве на Дунаву, путеви вина, Трајанов пут, мост и табла, као и бројни манастири и остали садржаји, нуде незаборавна искуства сваком госту.
- Туризам специјалних интересовања се убраја у селективне облике туризма (пешачење, лов, риболов, активности у природи, бициклизам, еногастрономске руте, јахање, планинарење, проучавање пећина…). И у овом виду туризма, источни регион има много тога да понуди и да задовољи апетите и највећих пустолова.
- Гастрономски туризам подразумева истраживања и откривања културе и историје преко хране. Између осталих специјалитета, пилећа чулама, бел муж, трљаница, крпендеда или пасуљ са зељем и кајмаком гарантују богату понуду гастономских чудеса ове регије у којој се мешају културе још од праисторије.
- Ловни туризам уз риболов на рекама и језерима, афирмише невероватно богатство фауне Ђердапске туристичке регије.
- Пешачки туризам у залеђу Кладова, Доњег Милановца, Великог Градишта и Голупца се везује за Европски пешачки пут (ЕПП). Не без разлога. Богатство пејзажа који се смењују, боје река и језера и обронци планине са заласком сунца празник су за очи и душу. Овде природа заиста није штедела и искористила је сав свој таленат за стварање лепог.
- Бициклистички (циклотуризам), као вид рекреације, најчешће укључује кратке боравке, при чему вожња бициклом представља главну активност. Европски бициклистички коридор пролази кроз „Доње Подунавље“ дужином од око 200 km.
- Манифестације у Доњем Подунављу су заиста бројне: „Царевчеви дани“, „Голубачки котлић“, Државно првенство и Куп Ђердапа у једрењу, Златна бућка Ђердапа, Етно фестивал источне Србије, „Мокрањчеви дани“ у Неготину, Берба грожђа у Рајцу и Рогљеву и друге – удружени са историјом, обогаћују културну мапу овог подручја.
Лепи плави Дунав је, без икакве сумње, овај крај обогатио и окарактерисао. Већим делом свог тока кроз источну Србију, он пролази кроз велики национални парк Ђердап. Ђердапска клисура, где је Дунав најдубљи и најужи, највећа је у Европи, а богата историја сведочи о присуству људи на овим просторима још 6500 година пре нове ере. Још је римски цар Трајан покушао да укроти Дунав, градећи путеве и мостове, а то је само донекле пошло за руком модерним градитељима хидроцентрала. У садашње време, Дунав је идеално место за одмор на уређеним плажама и камповима, уз дружење са аласима који на сред Дунава бућком лове сома.
Путничка пристаништа – економски и туристички покретач
Без праве реке, нема правих мостова и сусрета.
Без пловне реке, нема лука, пристаништа и великих градова.
Србија то врло добро зна и управо због тога је у току велико буђење Дунава. Добро јутро овој моћној реци за сада можемо пожелети у Смедереву и Пожаревцу (Костолац) његовог средњег, као и у пет општина доњег подунавља – Велико Градиште, Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин. Пристани у Смедереву, Костолцу, Великом Градишту, Голупцу, Доњем Милановцу и Кладову имају примарну функцију прихвата путничких бродова у туристичке сврхе.
Будимо Дунав и за сада се та велика река промешкољила, можда чак и отворила једно око. Спавао је дубоким сном из ког се теже буди. Али, познавајући силу која лежи у овој реци, потпуно буђење ће бити једна сасвим нова епоха за Србију.
У 2016. години уложено је око 130 милиона РСД у развој пристанишне инфраструктуре на Дунаву. Стратегија до 2020. године прогнозира повећање броја туристичких бродова од 4% годишње, односно, више од 1.000 пристајања бродова са преко 100.000 туриста годишње. У складу са досадашњим показатељима, очекује се још већи раст.
Пошто су обезбеђена средства за изградњу шест међународних путничких пристаништа у Сремским Карловцима, Смедереву, Костолцу, Великом Градишту, Голупцу и Кладову, Агенција за управљање лукама Републике Србије (АУЛ), ради на утврђивању лучких подручја и спроводи јавне позиве за избор оператера, док локалне самоуправе спроводе јавне набавке за плутајуће објекте-понтоне. До сада су лучка подручја утврђена у Сремским Карловцима, Смедереву и Кладову.
У току је поступак за Голубац, док је за Костолац и Велико Градиште неопходна израда урбанистичко-планске документације. Током 2017. године, изабрани су оператери за пристаништа у Смедереву и Кладову, а очекује се да ће Велико Градиште и Голубац бити спремни за наутичку сезону 2018.
АУЛ и UNDP НА ЗАЈЕДНИЧКОМ ПРОЈЕКТУ – Скривена блага величанствене реке
МУЛТИСЕКТОРСКИ ПРОГРАМ ПОДРШКЕ И УНАПРЕЂЕЊА ОБИМА И КВАЛИТЕТА УСЛУГА У ЛУЧКИМ ПУТНИЧКИМ ТЕРМИНАЛИМА НА ДУНАВУ: СМЕДЕРЕВУ, КОСТОЛЦУ, ВЕЛИКОМ ГРАДИШТУ, ГОЛУПЦУ, ДОЊЕМ МИЛАНОВЦУ И КЛАДОВУ
На целом току Дунава постоји 40 локалитета под УНЕСКО заштитом, што га чини својеврсним Амазоном Европе. Србија је нераскидиви део тога и наш допринос шареноликим историјским и природним богатствима је немерљив. Упоредо са Дунавом, и управо због Дунава, будимо и градове Доњег Подунавља. Развојем домаћег линијског саобраћаја и крузинга овај део Србије ће се уписати на туристичку мапу Европе. И то великим словима.
Циљ заједничког пројекта АУЛ и UNDP је откривање скривеног блага ове величанствене реке.
Од Београда до Кладова на Дунаву и у његовом залеђу, налази се више природних и културно ресуса од значаја за туризам, од којих су тек неки валоризовани и претворени у комерцијалне туристичке производе.
Промоција лучких пристаништа и наутичког туризма Смедерева, Кладова и Доњег Милановца врши се и кроз промоцију и развој туризма. Фантастичне и историјски значајне, а нажалост недовољно откривене знаменитости и активности у градовима Источне Србије на Дунаву, повезујемо у јединствену туристичку целину. Истовремено, широј јавности комуницирамо аутентичне приче ових градова, у циљу што далекосежније промоције њихове туристичке понуде.
По окриљем поруке: Откриј скривена блага величанствене реке – ПРОБУДИ ДУНАВ, иницирамо и подржавамо промоцију наутичког саобраћаја и туризма источне Србије. Циљ је будућим туристима, који се одлуче на путовање Дунавом, понудити скуп знаменитости и активности у градовима који леже на обали ове величанствене реке и истаћи њихову нераскидиву везу и даљи потенцијал.
Управо због те идеје а како би се појачала промотивна активност, креира се интегрисана информативна понуда.
Стратегијом развоја водног саобраћаја у Србији 2015.-2025. уочен је је потенцијал за развој 16 путничких пристаништа за међународни саобраћај. Дугорочни циљ заједничког пројекта је свакако развој и афирмација домаћег линијског саобраћаја, упоредо са стварањем идеалних услова и мотива за редовну посету крузера и страних туриста.
У плану су и организоване промотивне и едукативне активности у циљу подизања свести свих заинтересованих страна и циљних група (грађана Србије, страних туриста и туристичких организација, потенцијалних порт-оператера и политичке и пословне јавности Србије) о потенцијалу путничког речног саобраћаја у овом делу Србије.
Дунавска стратегија ЕУ тежи да обједини све фрагменте постојећег али и потенцијалног дунавског туризма. Изузетно разнолики предели у овом делу Подунавља погодују развоју наутичког туризма, активностима на реци и обали и туризму специјалних интересовања (риболов, лов, посматрање птица, фото сафари), а на појединим деоницама и развоју купалишног туризма, првенствено на тзв. Дунавској ривијери до Голупца, и у Доњем Милановцу, Кладову и Михајловцу (код Неготина).
Источна Србија – спој авантуре и историје
Постоји један куриозитет који издваја Источну Србију од њеног остатка. Наиме, ово подручје је одувек било обавијено велом мистерије кроз који пажљивом посматрачу, тек понекад, провири специфична и непатворена природа њених предела и људи који је насељавају. Тај густо ткани вео настао је од маштовитих легенди и митова које су испредали њени становници. Чврсти спој необичне људске и дивље природе којом је овај предео богато обдарен, дао је Србији снажан магнет за сваког радозналог што авантуристу, што трагача за културним необичностима.
Источна Србија је веома важан део како националне, тако и светске културне баштине. На њеном тлу су се сусретале бројне културе и историјске епохе, од којих је свака оставила свој траг који постаје део аутохтоне културолошке шаре која одликује потез од моћног Ђердапа до предивних села око Бујановачког језера.
Довољно би било поменути само Лепенски бир, једно од најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта, чије је откриће шездесетих година прошлог века одјекнуло у археолошким научним круговима читавог света. Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура европске праисторије. А само је делић онога што исток наше земље крије у својој прошлости.
У средишњем делу ове регије доминирају Хомољске планине чије нестварне пећине чине свет за себе. Церемошња је једна од њих која се сматра најлепшом и најраскошнијом а такав глас дугује својој таваници у облику куполе висине преко 20 метара! Бела Рајкова пећина, која је име добила по снежно белом калциту, само доприноси општем утиску зачараног предела који као да је изронио из главе неког древног маштовитог бајкописца.
Свакако најпознатија природна атракција ове регије је највећа клисура у Европи. Ђердапска клисура је на једном месту успела да дивовске и снажне воде Дунава стисне у теснац Казан, ширине свега 150 метара! Може се рећи да је Источна Србија успела да укроти и тако моћну звер као што је Дунав.
Крстарење овим просторима пружа уживање у многим налазиштима богате римске културе, попут тврђава Дијана и Караташ. Царска палата Гамзиград је грандиозни пројекат Диоклецијановог сина који је овом грађевином палатом желео да обележи место свог рођења. Назвао ју је Феликс Ромулијана по својој вољеној мајци.
Преплићу се на овој територији још многе необичне културе. Присуство Влаха је скоро па опипљиво јер је ова романофона етничка заједница (настала од грцизираних потомака старих балканских народа) заслужна за већину магијских ритуала који се и даље практикују на овом подручју. Њихова митологија из предхришћанских паганских времена обликовала је источносрпски имагинаријум у коме битишу митска бића попут суђаја, дрекаваца и вила а над свима царује Муме Падури, шумска мајка. Иначе, по Власима, жена није настала од мушкарчевог ребра већ од ђаволовог репа!
Влашка митологија је и основ чувене влашке магије, која се у свету ставља раме уз раме са вуду ритуалима. Митови се плету око биља, животиња, природних појава па и око обичних људи.
Да на овим просторима ипак не столују само паганска веровања, доказују и бројни манастири који красе Источну Србију.
Горњак је најпознатији а удобно је заувек смештен у кланцу реке Млаве, где га је подигао кнез Лазар. У манастиру Короглашу је сахрањен и Марко Краљевић, највећи јунак наше епске књижевности, који је и за живота и у смрти смештан у својеврсни лимбо између фантастике и стварности. За овог чудесног јунака обична смрт није била довољна. По једном предању, Марко није умро од задобијених рана већ само спава у пећини. Поред њега је забодена сабља а ту је и верни Шарац који једе маховину и чека да Марко опет затреба српском народу, када ће се пробудити јачи него икада. И, наравно, похитати својим земљацима у помоћ.
Као и свуда, и овде су велике реке одређивале судбину људи. Природне трасе поред Дунава биле су великодушне по питању плодне и здраве земље око којих су се свила прва насеља чији су се становници бавили риболовом, воћњацима и виноградима.
Умерено континентална клима, у спрези са природним богатством, омогућила је да људи препознају благодети овог краја, те је он богат бањама у којима мир налазе и душа и тело. Једна од радо посећених је Сокобања, коју краси чувени водопад Рипаљка као и вештачко језеро Бован. Бања своје име дугује историји. А како би и могло другачије у овој регији? Соко-град је средњовековна тврђава на високој стени, изграђена на остацима римске утврде. На њега мотри планина Ртањ која, као на длану, пружа поглед на већи део Србије а својим биљем одвајкада лечи најразличитије болести. Тешко да ћете у читавој Србији наићи на кућу у којој нема чувеног Ртањског чаја.
Ова регија љубоморно чува и заслугу именовања читавог Балканског полуострва. Наиме, Стара планина која је природна међа између Бугарске и Србије, држи и до свог турског назива Балкан планина.
Тешко је зауставити се у представљању овог необичног и културолошки независног дела наше лепе земље. Изузетна комбинација геоморфолошких карактеристика, њени невероватни контрасти, раскошна флора и фауна али и зачуђујуће мала густина насељености говоре у прилог чињеници да је овај део планете свет за себе а свака посета њему је незаборавна пустоловина у којој се преплићу предања, легенде али и приче о њеним становницима који су се стопили са природним карактеристикама поднебља.
Многе приче налазимо испричане у богатим и често мистериозним симболима на најлепшим ћилимима који красе источносрпска домаћинства а дају сасвим нову димензију изразу „испредати причу“.
Испред вас се налази тек делић те древне приче која траје и данас. И то њен можда најважнији део – онај који прати дунавски ток. Само једна, ма колико кратка пустоловина (јер, будите уверени, сваки долазак је пустоловина) дуж моћног Дунава, посетиоце смешта in medias res бескрајне фантастичне приче овог краја.