Голубац

ПРИЈАТЕЉСТВО ВОДЕНОГ И КАМЕНОГ ДИВА

Пловио сам белим лађама
морима и многим рекама
ал’ ђердапске клисуре
и дунавске обале
у срцу су моме остале…

Драган Токовић и Зоран Гајић, Растао сам поред Дунава

Тамо где је загрљај Дунава најшири, на самом улазу у теснац напуклих Карпата, обалу је загризла највећа клисура у Европи, Ђердапска – а у њој се пркосно на стени сместила Голубачка тврђава. Настао на остацима древног римског утврђења, Голубачки град пркоси вековима и господарима, тврдоглаво чувајући своју тајну о настанку и имену.

Нагађа се да Голубац потиче из XIV века, а заслуге његовим вештим непознатим градитељима заувек измичу из руку. Једино у шта можемо бити готово сигурни јесте да је градитељ Горњег града свакако био православне вере, дакле српски властелин. То се може закључити по остацима мале капеле у саставу четврте куле овог утврђења.

Тврђава се први пут помиње у угарским хроникама из 1335, 1337. и 1342. године.

Грађена је у облику лепезе и састоји се из три дела: предњег, задњег и горњег града, са цитаделом. Укупно је краси чак десет кула и две велике колске капије. Испред самог утврђења остаци цивилног насеља сведоче о блиском односу свих становника овог древног насеља и тврђаве.

Голубац је био у саставу Лазареве државе, а након Косовског боја ова тврђава лепотица пада у руке Турака, пред којима није успела да сакрије свој значај и чари – зато су до крви ратовали са Аустроугарима око превласти над њом.

Када су Аустроугари победили, деспот Стефан (као угарски вазал) на управљање добија Голубац, под условом да се након његове смрти овај град заједно са Београдом преда угарским властима. Под неразјашњеним околностима и из непознатих разлога, након Стефанове смрти, командант града Јеремија га ипак предаје Турцима. Или боље да кажемо: продаје.

Прича о једном необично храбром пољском витезу почиње управо тада, од Јеремијине издаје, у каменом Голупцу.

Преварени угарски краљ Жигмунд одлучује да се не одрекне тек тако овог стратешки важног утврђења. Што је још важније, одлучан је да опасног непријатеља отера са свог прага. Краљ гради тврђаву Ласовар на левој обали Дунава, тачно наспрам Голупца. Утврда је служила као база моћне војске коју је Жигмунд окупио. Међу војницима су били и пољски витезови предвођени чувеним Завишом Црним, који је име добио због изразито црне густе косе и тамног тена. Витез Црни познат је као победник многих витешких турнира, а да му храбрости не мањка, доказао је баш у Голупцу, положивши свој живот као залог тој тврдњи.

Иако је угарска војска доживела комплетни дебакл под Муратом, а сам краљ се повукао и више пута позивао Завишу да напусти бојиште и спаси се – црни витез је и даље јуришао на Турке, дошавши главе многима у том узалудном али узвишеном походу. Нажалост, управо је голубачки камен последњи чуо његов ратнички поклич. Турци су га заробили, одсекли му главу и послали је у Цариград, а плави Дунав однео је даље причу о јунаку какав се ретко рађа, а умире часно – како је и живео.

Наредних неколико векова Голубац је под Турцима процветао и у аналима се спомиње као напредни град. Срби успевају да га се докопају током Другог српског устанка, међутим, на управу га добијају тек 1868. године, када је предат кнезу Михаилу.

Величанственост тврђаве огледа се у њеном положају на стрмој стени, по којој су стратешки распоређене прелепе и моћне куле. Све су у облику четвороугла осим донжон куле (најјача кула у тврђави, место последње одбране), која се због свог цилиндричног облика назива Шешир кула.

Најлепши поглед на тврђаву је свакако са воде, а сплет ветрова који владају овом клисуром чине је правим рајем за једрилице, које увек можете видети како се беле по глаткој површини најширег дела Дунава (чак 6 км).

Као и сама тврђава, Дунав мами уздахе и плени својом моћи и лепотом. Баш код Голупца Дунав достиже највећу ширину у свом току – чак шест и по километара – и носи назив Ђердапско језеро, да би се од Голубачке тврђаве нагло сузио на неколико стотина метара.

Овде се налази и Национални парк Ђердап, који заузима више од половине територије општине Голубац. За уживање на располагању имате чак четири резервата природе: Голубачки град, Бојана, Босман–Соколовац и Татарски вис. Напуните телефон или фото-апарат јер боље и лепше фотографије нигде нећете усликати. Чак и да то насумично радите, од слика застаје дах. Јер природа је тамо таква, па и чаробнија!

Ту чудима природе није крај. Код Ђердапске клисуре (назване још и Гвозденим вратима) Дунав је пробио Карпатске планине у дужини од 90 километара! А наићи ћете и на велики број видиковаца са којих се пружа неописив поглед на плавог џина. Неки од њих су Окмејдан, Рапанис, Салчн, Венац и Ложана. Препустите се погледу, природи и мистеријама историје које лутају овим крајем. Ослушните и можда ћете чути песму лепе Голубане по којој, како једна од многих легенда каже, утврда носи име. Обратите пажњу и на дивље голубове који се гнезде око тврђаве, чаробне водопаде, стазе за шетњу и зеленило – од којих се очи одмарају.

Када осетите да је време да презалогајите, спремите се на тешке муке око избора. Јер Голубац је познат по три ствари: тврђави, природи и храни!

Свежа дунавска риба је обавезна на трпези – рибљи чипс је незаменљиви стартер (ситни поховани комади сома). Наставите са топлом рибљом чорбом, пробајте помало и од салате са штуком, рибље паштете и, наравно, пржене и печене рибе на прегршт начина!

Уколико вам речни специјалитети не отварају апетит, не брините. Овде нећете остати кратких рукава! Гулаш, паприкаш и мецани пасуљ само су нека од чувених голубачких јела, а кад сте већ ту, немојте ни случајно отпловити даље док не пробате влашки сир на роштиљу!

Када дође време десерту, припремите се за чисту магију – бундеву напуњену медом и сувим воћем. Већ код првог залогаја може вам се учинити да тврђава оживљава, да су ту војници и принцезе који су се исто тако сладили овим специјалитетом.

О људима голубачког краја вам нећемо ништа рећи овом приликом, то је једно лепо изненађење!