КУЛТУРНА ЕКЛЕКТИКА У РАЈУ ПРИРОДЕ

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија…

Ђорђе Маринковић, војник и композитор, рођени Кладовчанин

Прво и основно код Кладова јесте да упознате његове људе – суштину природе и духа овог краја. Најбољи опис мештана Кладова и околине крије се управо у запису чувеног Јосифа Панчића, који је 1868. године идентификовао и описао аутохтону биљчицу која умногоме подсећа на људе који овај крај насељавају.

У питању је Stachys chrysophaea, typus Kladovo, а како сам Панчић каже: „Биљка је јако променљива у одећи, дужини лишћа, величини цвета… Одликују је свестраност, разноликост, стаменост и упорност . Баш као и Кладовчане!“

Све те њихове особине осликале су историју Кладова, а и дан-данас овај град нуди специфичну атмосферу коју највише дугује својим људима (са хиљаду страна дошлих) и природи од које застаје дах! Док не крочите ногом у Кладово, све је само прича – треба доћи, видети, осетити и заљубити се!

Њихов вољени град прво је никао на улазу у модерно Кладово. Како је у ранијим вековима био утврђени град, остаци се и даље могу видети на десној обали Дунава, преко пута румунске Скеле Кладовеи. Наравно, као и у читавом овом крају, и у близини Кладова постоје реликти праисторијског станишта. Као успомену на првог човека који је уживао у овдашњим чарима природе, којима се и дан-данас препуштамо у овом делу Ђердапа – остали су нам ножеви од кремена које повезујемо са продором културе из јужних степа Русије.

Прво насеље, односно војни логор, никло је за време Римљана и носило је име Занес. Словени су на остацима тог логора подигли насеље Нови град, а последње обрисе словенског карактера овај град губи са доласком Турака и градњом њихове тврђаве Фетислам у XII веку.

Под српском управом Кладово се налази од 1833. године, а до тада и од тада уживало је углед мултикултуралне средине. Наиме, овде наилазимо на становнике српског, влашког, цинцарског, ромског, бугарског, црногорског, али и прехришћанског културног наслеђа. Наравно, такав спој резултирао је једном шареном и разиграном локалном културом. Као и историјом.

Није ни чудо што је одувек радо посећиван и што је у историју свог гостопримства уписао и кнегињу Оливеру, ћерку Лазара Хребељановића, Ханса Кристијана Андерсена, чувеног бајкописца, Ива Андрића, нашег великог писца и нобеловца, али и Јосипа Броза Тита!

Осим очаравајуће и питоме природе, једно од свакако значајнијих места у Кладову које треба посетити је и тврђава Фетислам. Наравно, Ђердап не би био Ђердап када нам не би постављао загонетке на које одговоре морамо пронаћи у својој машти. Наиме, и ова тврђава крије баш једну такву малу мистерију. У њој је пронађена изузетно необична и мистериозна фигура античког бога Дагона, са главом у облику Сунца и телом прекривеним рибљом крљушти. Одакле ту, колико је стара, чему је служила – питања су која буде знатижељу и машту.

Сама утврда састоји се из две целине: Великог и Малог утврђења (Кастела) који се међусобно уклапају. Многе грађевине унутар тврђаве говоре нам о начину на који је живот у њој био организован и интересантно је посетити остатке барутане, лагума, хамама, џамије или магацина. Поред тога, постоје и остаци моћних, чврсто зиданих водоинсталација, бунара и канала за водоснабдевање града и тврђаве, који се и данас могу видети у оближњем залеђу.

Кладово краси једна посебно необична и важна историјска знаменитост. На четири километра од овог града, испод Ђердапске магистрале, стоји Трајанова табла, доступна само са реке. Постављена је 100. године п. н. е, када је и уклесан пут у стрмим литицама десне обале Дунава и када је чувени Аполодор саградио Трајанов мост, чији остаци чекају радознале посетиоце да му се диве.

Трајанова табла нас својим текстом подсећа на славне дане и он гласи:

ИМПЕРАТОР ЦЕЗАР, БОЖАНСКОГ НЕРВЕ СИН, НЕРВА, ТРАЈАН АВГУСТ ГЕРМАНИК, ВРХОВНИ СВЕШТЕНИК, ЗАСТУПНИК НАРОДА ПО ЧЕТВРТИ ПУТ, САВЛАДАВШИ ПЛАНИНСКО И ДУНАВСКО СТЕЊЕ, САГРАДИ ОВАЈ ПУТ.

Да природа заиста није штедела на овом крају, говоре и многобројна острва која су се распоредила у близини Кладова. Оградина, Црквиште, Конак, Пупаза, Велико острво – само су нека од имена ових прелепих изданака копна на вечно плавом Дунаву.

Легенда каже да су у овом крају виноградара и рибара реку некад чиниле две трећине воде и трећина рибе. Самим тим не чуди што се читавим Кладовом проноси мирис рибље чорбе или печене и пржене рибе! Овај град познат је својим неманима – јесетри и моруни. У тако благодарни крај залутао је један Рус пре много година. Тај Виноградаров, како се звао, подучио је становнике да праве најфинији кавијар по коме је Кладово и даље надалеко познато. Деведесетих година извозило се чак и до три тоне икре ђердапских риба!

За свој плезир одаберите једну од многих крчми које чувају ведри дух житеља овог краја, удобно се сместите и наручите димљеног толстолобика, рибу из групе шарана, сребрнастих бокова а тамносивих леђа.

Затворите очи при првом залогају и у грудима ћете осетити дух Кладова како вас нежно голица. Јер поред многих загонетки које овај крај скрива, највећа је она – како прецизно описати лепоту и шарм Кладова.

То се мора осетити душом.

Детаљи

Полиција:
019/801-444
Хитна помоћ:
019/808-024
Дом здравља:
019/801-455
Болница:
019/808-555
Лучка капетанија :
019/800-284
Туристички информативни центар:
019/800-000