Нови Сад

ДРЕВНО ПРИЈАТЕЉСТВО ДИВЉЕГ И ПИТОМОГ, РАВНИЦЕ И БРДА

Једном су ме питали зашто сам тако гимназијски заљубљен у Нови Сад. Нисам умео да одговорим. Јер са најдражим градом је као и са најдражом женом: никад нећемо успети да објаснимо ни себи ни другима шта нас је то тако везало…

Мирослав Антић, песник

Нови Сад важи за један од најпитомијих и најотменијих градова у Србији. Други је по броју становника, а налази се на граници Бачке и Срема, у троречју Дунава, Тисе и Саве. Овај мирни али историјом богати град једном својом ногом налази се у Панонској равници, док је другом закорачио ка северним обронцима Фрушке горе.  

Можда управо због тако необичног положаја у овом граду цвета противречност. Ако сте се зажелели мирног одмора уз шетњу кроз миран град и тишину природе и њених река – Нови Сад је идеалан за то. Ако сте пак жељни добре живе музике, ноћног живота и уживања у најмаштовитијим специјалитетима у којима се спајају многе културе – Нови Сад је опет идеална дестинација.

Осим на Дунаву, који је искројио мапу Новог Сада и представља његову жилу куцавицу – само срце овог града налази се на такозваној Петроварадинској стени, која је сведок смена многих народа.

Човек је овај простор открио још у палеолиту, када је живео по многобројним пећинама ове стене. Континуитет њеног насељавања пратимо и кроз камено, бакарно, бронзано и гвоздено доба. Смењивали су се ту Келти, који су први изградили мање утврђење на врху Петроварадинске стене, Римљани, којима дугујемо основу Петроварадинске тврђаве, у њихово време подигнуте на Дунаву, лимесу (граници Римског царства), Хуни, Остроготи, Гепиди и Лангобарди. У VI веку тврђаву, коју су ратоборни Хуни порушили, најзад обнављају Византинци и дају јој име Петрикон. Овим простором су затим прошли и Авари и Франци, да би потом на сцену ступили Словени.  

Бугаре је поразила Византија, њу даље Мађари, а крајем XII века ова територија улази у састав средњовековне Краљевине Угарске. Сви знамо шта се све даље збило. У XVI и XVII веку стижу Турци, који су са хришћанским Истоком и хришћанским Западом употпунили троугао сусрета три цивилизације – које су обележиле ову територију.

Иначе, Петроварадин је од преисторије до XVII века био центар урбаног живота! Оснивањем Рацке вароши средиште локалног урбаног живота се током XVIII века спонтано помера на бачку обалу Дунава. Првобитна имена Новог Сада била су Рацка варош (Ratzen Stadt, Ratzenstatt) и Петроварадински шанац (Peterwardeiner Schantz), док име Нови Сад (Neoplanta, Neusatz, Újvidék) датира из 1748. године.

Иако основан тек 1694. године, Нови Сад каквог данас знамо понео је титулу српске Атине, односно центра наше културе. Данас је он један од индустријских и финансијских центара, универзитетски град и културни, научни, здравствени, политички и административни центар Аутономне Покрајине Војводине.

У Новом Саду у службеној употреби су, поред српског, још и мађарски, словачки и русински језик. Управо то богатство и разноврсност култура које одликује Нови Сад посетиоце може и збунити – јер од овог града мирније а занимљивије место у целој Србији нећете наћи.

Али доста историје. Хајде да видимо шта је то што Нови Сад чини незаобилазном дестинацијом сваког путника који му се нађе у близини.

За почетак, ако сте млади или просто волите музику, чувени и велики музички летњи фестивал ЕXIТ свој дом је још 2000. године пронашао управо на Петроварадинској тврђави, месту где је све почело. За то што је проглашен једним од најбољих европских фестивала EXIT може да захвали толерантној, раздраганој и мирној природи Новосађана, који су сви одреда у свој град заљубљени до ушију. Није ни чудо што ретко који музичар одбије позив да наступа на прелепој тврђави која се уздиже изнад Дунава.

Уколико су вам историја и уметност најважнији када желите да упознате неки град, ни у Новом Саду за то нећете бити ускраћени. Поред многих галерија, музеја Војводине и града Новог Сада, на располагању вам је и Музеј савремене уметности, који се, након вишедеценијског лутања, са својом богатом збирком скрасио у веома занимљивој бившој згради Музеја социјалистичке револуције.  

А можда ипак припадате оној врсти људи која без природе не може? И као такви, из Новог Сада ћете отићи са прегршт утисака. На самом излазу из града уздиже се прелепа Фрушка гора, питома и богата. У њој је смештено чак 17 православних манастира, а најстарији датира још из XV века!

Ипак, знамо чему ниједан посетилац, ма какве да су његове склоности, у Новом Саду неће одолети. Погађате, у питању су гастрономски ужици новосадске кухиње, која је у ствари фузија најразличитијих кулинарских култура на једном менију. Бројни типични и старински салаши (имања) на северу града, у непрегледним равницама, ставиће вас на слатке муке шта да изаберете: фијакер-гулаш, мађарски паприкаш, риндфлајш или какво друго чудо гастрономије. Ништа лакше није ни одабрати десерт: жербо коцке, китникез или гомбоце (кнедле са шљивама) као некад у Пешти. За оне који су радозналији у вези са тим шта то плива у Дунаву препоручујемо чарде (гостионице) ван града, где их чекају печени смуђ, пијани шаран или мајсторска рибља чорба. Ипак, ванвременски фаворит свакако су резанци са маком које је чак и чувени Ђорђе Балашевић, рођени Новосађанин, опевао у свом опусу!

Наравно, ретко које од поменутих јела се служи без живе музике чувених војвођанских тамбураша. То просто не иде. Неки кажу да је звук тамбурице тајни састојак војвођанске кухиње. Не бисмо се чудили да је то заиста тако.

Након што сте задовољили своја непца и уши, време је да се прошетате Дунавском улицом, најстаријом у Новом Саду. Успут посетите и Дунавски парк, прошетајте се великом плажом Штранд, а они храбрији могу се упустити и у авантуру истраживања петроварадинских катакомби. На свом путу, хтели – не хтели, наићи ћете на прелепу катедралу из XIX века у неоготском стилу – Цркву имена Маријиног.

Шта год да изаберете, немојте пропустити да упознате дух становника овог града. На сваком кораку љубазни Новосађани ће вас очарати старинским манирима, равничарским миром и својом урођеном љубазношћу. Чак и ако у сваком тренутку знате у ком правцу треба да идете, ипак зауставите понеког пролазника и питајте за смер јер сте тобож изгубљени, чисто да осетите тај чувени новосадски шарм.