Сремски Карловци

ГРАД У КОМЕ ЖИВИ ВИНО

Виногради, збогом умиљати,
Збогом грожђе, – нећу те ја брати!
Ао, бербо, тебе жалим клету!
Та шта лепше од тебе на свету?
Ко тебека никад не видео,
Шта је јоште сиротан видео?

Бранко Радичевић, Ђачки растанак

Надамо се да сте љубитељ вина, јер када крочите у Сремске Карловце, ви сте у ствари ступили на тло винског елдорада. А у прилог томе да вино разгаљује душу и ум говори и то да су Карловци и центар културе и духовности а не само рај за љубитеље вина.

Сремски Карловци расути су међу обронцима зелене и увек младе Фрушке горе и плавог, моћног Дунава. У њима се налази богата ризница српске културе и историје – јер је после Прве велике сеобе Срба 1690. године баш овај град постао наследник Пећке патријаршије.

На главном градском тргу још увек доминира велики Патријаршијски двор, у коме се данас налази средиште Епархије сремске. У овој величанственој згради могу се видети лепо очувани иконостаси чувених српских уметника Теодора Крачуна и Уроша Предића.

Подигнут на земљи у коју је грожђе заљубљено и од чије узвраћене љубави раскошно и слатко буја, Сремски Карловци су одувек били познати као виноградарски градић. Током историје смењивали су се разни народи и сваки од њих оставио је свој део културолошког печата овом граду – од Римљана до Турака.

Лепи Карловци своје велико место у историји заслужили су и такозваним Карловачким миром, повељом потписаном на конгресу који је од 16. новембра 1698. до 26. фебруара 1699. одржан баш у овом граду. Тим документом стављена је тачка на непријатељство између Османског царства и Свете лиге (коалиције Аустрије, Пољске, Млетачке републике). На месту где је потписан мир 1817. године подигнута је капела посвећена Светој Госпи од мира.

Уколико посећујете Сремске Карловце (сматрајте се упозореним да би све друго била грешка кад се већ нађете у њиховој близини), немојте заобићи да посетите Саборну цркву са њеним препознатљивим зеленим куполама које дугујемо Захарију Орфелину, истакнутом песнику, историчару, бакроресцу, просветитељу, граверу, калиграфу и писцу. Посвећена је Светом Николи и чува вредне фреске Паје Јовановића, као и свете мошти Светог Арсенија Сремца, другог српског архиепископа.

Да поменемо још једну богомољу коју морате посетити, па да се посветимо и забави, које у овом вечном граду вина не мањка!

Римокатоличка црква посвећена Светом тројству из 1768. године посебан је драгуљ овог мирољубивог градића у коме разне вере и нације сложно живе. Обратите пажњу на барокна врата у дуборезу иза којих се чувају најстарије оргуље у Војводини.

Од грађевина од којих застаје дах препоручујемо још и гимназију, можда најлепшу у овим крајевима, чију лепоту и сами млади ђаци поштују толико да на њој нема ни једног јединог графита! Њен најпознатији и најемотивнији ђак је свакако чувени песник Бранко Радичевић, чија биста стоји испред школе, а његове стихове о Карловцима зна свако карловачко дете.

Око једног детаља у Карловцима слажу се историја и легенда – још је римски цар Проб у овом крају засадио винову лозу из јужне Италије и од тада је виноградарство основна грана привреде и занимање Карловчана. Вино из Карловаца некад је текло европским дворовима, а данас се слави сваког септембра, на Грожђебалу, манифестацији посвећеној искључиво вину. Можда је најпрепознатљивије – бермет, десертно карловачко вино специфичног укуса које се традиционално служи уз округли колач куглоф, а који овде и сам има свој фестивал – Дани куглофа. Поред тога, постоји и низ сорти које су специјално развијене за фрушкогорско тло и начин производње. Реч је о белом вину неопланта (старо име Новог Сада), црвено пробус и још једно бело – сила. Позната је и ружица, а с карловачким ризлингом нећете никад погрешити.

Уз вино најбоље иде суви колач комисброт, као и чувена штрудла с маком.

Иначе, овај градић познат је и по томе што се винарије у њему могу наћи на сваком ћошку. И то буквално. Једноставан, углавном руком исписан знак: Вина и стрелица ка каквој типичној кући – то је често чудесна мапа за божанствени свет домаћег, традиционалног вина. Будите радознали, провирите кроз такве капије и упознајте једноставне домаћине којима би на истанчаном укусу и знању позавидели и највећи француски енолози!

Шетњу овим идиличним градићем усмерите још мало ка културним здањима Карловаца јер она одишу барокним и неокласичним стилом, па су и сами празник за очи. То су Стефанеум, Палата народних фондова, Магистрат, у коме се данас налази средиште општине, домови барона Рајачића (дворац Илион) и Драгомира Поповића.

Обилазак обавезно завршите поред чесме Четири лава, за коју легенда каже да ће сваког путника који са ње воду пије наградити поновним доласком у Сремске Карловце. С тим да ће следећи пут то бити ради венчања из велике љубави.

Јер не каже се без разлога да је вино течна љубав.

Живели!