ЗЛАТНО РУНО ДУНАВСКОГ ДУХА

Када свирам виолину – као да грлим девојку!

Властимир Павловић Царевац, најпознатији житељ В. Градишта, виолиниста и композитор, оснивач Народног оркестра Радио Београда

Тамо где Карпати и Хомољске планине додирују Ђердапску клисуру, у вечном загрљају моћног Дунава и златоносног Пека, никло је Велико Градиште, познато и као предворје Ђердапа.

За ово подручје везује се једна варијанта чувене легенде о златном руну. Наиме, забележено је да су још древни Аргонаути са чувеним Јасоном, пловећи низ Дунав у потрази за златним руном, прошли поред Рама, да би се зауставили на месту где се мешају плаветнило ове реке са хомољским златом. Лепота призора је толико очарала читаву посаду ових авантуриста – да су застали. Дунавске нимфе искористиле су тај тренутак да их до краја опчине и замађијају. И баш ту, на самом ушћу Пека, легенда каже да су Аргонаути дошли до свог циља, митског руна од златогривог крилатог овна!

Овом пешчаном риту нису одолели ни Римљани који су у I веку нове ере изградили насеље-тврђаву Пинкум (названу по реци Пинцус, данас Пек), важно станиште на царском друму. Убрзо, Пинкум постаје трговачки и занатски центар, али и значајна речна лука. У III веку, на врхунцу моћи овог града, римски император Хадријан га награђује специјалном дозволом да кује сопствени новац, што је била велика част у то време, али и доказ важности неког насеља.

Развитак су успорили Хуни и Авари, који су искористили слабљење царства да продру и одузму самосталност Пинкуму. До стварања српске деспотовине на овим просторима смењивали су се разни народи и освајачке војске.

Градиште се први пут помиње у Раваничкој повељи из 1381. године, којом кнез Лазар оставља манастиру Раваници 13 села у Пеку, међу којима и Градиште.

Након доласка и одласка Турака, град поново почиње да цвета. Милош Обреновић му је наменио значајну улогу у трговини, те је он заједно са Рамом постао велика лука из које се стока извозила у друге делове Европе.

Незаустављив напредак довео је до тога да некадашња варошица међу првим градовима у Србији добије телеграф, пошту (стацију), паробродску станицу и царинарницу. Трговина је довела и до других погодности које су сналажљиви мештани и те како искористили. Наиме, виђенији (читај: богатији) Градиштанци хрлили су у ондашње европске центре, нарочито у Беч и Пешту – одакле су свом родном месту доносили снажне културне утицаје и најновије тенденције. Захваљујући томе, урбана мапа Великог Градишта се током XIX века драстично мења, и на њу се уписују гимназија, болница, библиотека и апотека. Ништа необично, помислићете. Али имајте на уму да је у то време постојање ових институција подизало важност града на ниво европских престоница!

Но, то није било довољно амбициозним Градиштанцима, те је 1913. године, међу првим у Србији, засијала и прва електрична сијалица са хидроцентрале подигнуте на реци Пек.

Из тог времена сачувана је Стара чаршија са сплетом зграда. Све их одликују раскошни украси на фасади, достојни префињеног европског укуса њихових власника. Данас је Стара чаршија амбијентална културно-историјска целина, проглашена спомеником културе.

За посетиоце Велико Градиште је много више од историјски значајног подручја наше земље. Оно је и низ шармантних уличица са пуно скривених цветних башта и чувених балкона на које би сваки естета уздахнуо од милине, оно је широки дунавски кеј, шумовити Бели багрем, ведар дух његових становника, као и мирно развучено сунчано поподне када се чују само птичице. Чувено је по својој шареној пијаци на којој „нема шта нема”, али и по Царевчевом споменику који су подигли мештани захвални за сваку очувану ноту традиционалне српске музике. Овај град је родно место Жанке Стокић, прве хероине српског позоришта, али и Милице Јанковић, познате књижевнице.

Немојте пропустити шетњу центром града како не бисте заобишли прелепи Житни трг са бившим Среским начелством (зграда општине), библиотеком у којој се налази стална поставка скулптура Милана Бесарабића, црквом и старим здањем средње школе.

Од града до Сребрног језера води вас лепо поплочано шеталиште како бисте што удобније стигли до места на којем вас чекају бистра вода сребрне површине, аква-парк, плажа, кафићи и ресторани.

Као центар трговине, Велико Градиште је увек било место на коме се смењују дошљаци и они одлазећи. Понајвише радници. А зна се, старо правило каже: где су радници, ту су и кафане! Управо због тога Градиште је с временом постало чувено по доброј забави и још бољој кухињи!  

Незаобилазан је пасуљ градиштанац, који једино овде успева. Њему је посвећена и манифестација Пасуљијада, крајем августа, па ако пловите у близини, навратите на врућ тањир. Ако сте ипак мало пробирљивији, не брините. Дунав се побринуо да ниједан градиштански гост не остане гладан. Пред вас ће изнети, а ви му нећете одолети, стари градски специјалитет: штуку у маринади и салату од рибе. Понудиће вас и сармицама и мусаком од винове лозе, па се не устручавајте. А како бисте лакше поднели ову инвазију укуса, домаћини ће пре сваког јела изнети и типичну меденицу, ракију дискретног мириса и благотворног, пријатног укуса.

Наравно, сваки оброк употпуните неком од песама које је Царевац отргао од заборава, а која нотама опева неко давно време!

Детаљи

Полиција:
012/662-105
Хитна помоћ:
012/662-591
Дом здравља :
012/662-240; 012/662-579
Болница :
012/662-240
Лучка капетанија :
012/ 662-219
Туристичка организација:
012/716-0020; 012/716-0021