Земун

ЗАУВЕК СВОЈ, НА ОБАЛИ ДУНАВА

Земун је постао митско место мог живота и моје прозе, и свака могућност да се нађем у њему, макар то било и у свету снова, дивна је прилика да обновим себе у Земуну и, наравно, Земун у себи.

Давид Албахари, писац

Изузетан положај Земуна, издигнут на лесни изнад реке и тако обезбеђен од поплава, привукао је још праисторијског човека. Трагови најстаријег насеља датирају из периода око 4500. године п. н. е., а људи из тог доба живели су у земуницама, јамама које су их штитиле како од временских неприлика, тако и од животиња. На овом простору смењивале су се све културе неолита, затим баденска култура, позната и по томе што се тада први пут користио бакар, те вучедолска култура итд.

Прво име које ова београдска општина памти јесте Таурунум – римско насеље у Доњој Панонији, претежно смештено на Гардошком брегу, одакле су очи одвајкада награђиване погледом који пуца на моћни Дунав. Настао на древном келтском утврђењу, Таурунум је клица која је изнедрила данашњи Земун, а успомене на ово насеље чувају многобројни археолошки остаци, међу којима су и темељи фортификације дунавске флоте, споменици, новчићи и рељефи.

Таурунум је нестао у метежима сеоба народа, а на његовом месту је полако ницало словенско насеље, које је и отворило нову епоху овог локалитета.

Због широких земљаних површина којима је обиловао, Земун убрзо добија ново име, које се у нешто измењеном облику задржало и до данас – Землин, земљани град.

Ова београдска општина велика је непознаница историчарима. Наиме, о њему нема много писаних и других материјалних трагова, те је наша машта слободна да, при сусрету са Земуном, сама креира приче и попуњава хронолошке процепе којима нас је историја несебично даривала.  

Већ при првом сусрету са Земуном, у близини величанственог ушћа река, где Сава постаје Дунав – посетиоцу застаје дах при погледу на његове обале, неочекивано разиграног терена, над којима се уздиже Стари Земун са Тврђавом и прелепом Гардошком кулом, да би се само који метар даље њене обале сурвале у реку, носећи на себи Прегревицу са кућама које сасвим сигурно имају најлепши поглед у Београду.

Оно што је Ајфелов торањ Паризу – Земуну је свакако Кула Гардош, називана још и Кула Сибињанин Јанка. Градња куле завршена је 1896. године, када је одржано и свечано богослужење у свим земунским црквама. Кула је кроз историју била симбол моћи, осматрачница и видиковац, а данас се налази у служби уметности, културе и наравно – туризма. На Гардошу постоји и најстарија очувана православна црква у граду – Црква Светог Николаја, изграђена око 1745. године.

Природа је била издашна према Земуну, а остаци те љубавне приче могу се и даље видети у поклонима којима га је обасипала. Велико ратно острво на самом ушћу и плажа Лидо само су неки од природних куриозитета који красе Земун. Стручњаци се слажу да је острво настало седиментацијом услед успоравања Дунава, а ми додајемо да ни ова дугачка река, која разна чудеса види на свом путу, није одолела да не успори и не ужива у погледу на питоми Земун, грлећи га и даривајући га. А да том очаравајућем погледу није одолео ни остатак природе, говори и чињеница да је Велико ратно острво природни рибљи резерват, као и станиште за чак 196 врста птица, од којих је 114 врста заштићено!

Оно у чему је човек допринео складу природе и људске насеобине може се видети у Градском земунском парку, у коме се налази и необичан римски саркофаг, као и дрворед стар преко 150 година. Старо језгро Земуна нуди старински шарм скоро па неизмењене градске архитектуре аустроугарског утицаја, док се на кеју уз Дунав налазе најважније тачке за све хедонисте.

Поред уређеног приобаља, на којем је шетња прави ужитак, налази се низ модерних, али и старих ресторана у којима су рибљи специјалитети идентичног квалитета као и пре стотинак година. Жива музика, вечити земунски боеми и раскошне винске карте – задовољиће и оне најпробирљивије, људе истанчаног укуса. Наша топла препорука је да наручите пијаног шарана и то у једном од старих земунских ресторана, емблематичног назива – Шаран!

А након свеже речне рибе, шетњу земунским улицама улепшаће вам Богородичина црква, Миленијумска кула, Евангелистичка црква, необична зграда Команде ваздухопловства, куће породица Карамата, Росандића, др Саве Недељковића, Ичкова кућа, затим Кућа са сунчаним сатом, Стара капетанија, у којој се данас одржавају и изложбе, као и многе цркве, аутентичне кућице, оригинална и очувана калдрма по којој се просипа и меша светлост месечине и уличних светиљки.

Ипак, оно што вековима краси Земун и по чему је он посебан и препознатљив – свакако јесу Земунци, којима шпартање по њиховом вољеном граду (многи од њих комплетно игноришу спајање Земуна са осталим београдским општинама – за њих је Земун заувек самосталан и јединствен град) никада не досади. Њихову отворену, веселу, понекад и бучну природу можете осетити на сваком кораку. Ипак, од њих боље и поносније домаћине којима Дунав тече венама – тешко да ћете наћи.