Без праве реке, нема правих мостова и сусрета.
Без пловне реке, нема лука, пристаништа и великих градова.
Србија то врло добро зна и управо због тога је у току велико буђење Дунава. Добро јутро овој моћној реци за сада можемо пожелети у Смедереву и Пожаревцу (Костолац) његовог средњег, као и у пет општина доњег подунавља – Велико Градиште, Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин. Пристани у Смедереву, Костолцу, Великом Градишту, Голупцу, Доњем Милановцу и Кладову имају примарну функцију прихвата путничких бродова у туристичке сврхе.
Будимо Дунав и за сада се та велика река промешкољила, можда чак и отворила једно око. Спавао је дубоким сном из ког се теже буди. Али, познавајући силу која лежи у овој реци, потпуно буђење ће бити једна сасвим нова епоха за Србију.
У 2016. години уложено је око 130 милиона РСД у развој пристанишне инфраструктуре на Дунаву. Стратегија до 2020. године прогнозира повећање броја туристичких бродова од 4% годишње, односно, више од 1.000 пристајања бродова са преко 100.000 туриста годишње. У складу са досадашњим показатељима, очекује се још већи раст.
Пошто су обезбеђена средства за изградњу шест међународних путничких пристаништа у Сремским Карловцима, Смедереву, Костолцу, Великом Градишту, Голупцу и Кладову, Агенција за управљање лукама Републике Србије (АУЛ), ради на утврђивању лучких подручја и спроводи јавне позиве за избор оператера, док локалне самоуправе спроводе јавне набавке за плутајуће објекте-понтоне. До сада су лучка подручја утврђена у Сремским Карловцима, Смедереву и Кладову.
У току је поступак за Голубац, док је за Костолац и Велико Градиште неопходна израда урбанистичко-планске документације. Током 2017. године, изабрани су оператери за пристаништа у Смедереву и Кладову, а очекује се да ће Велико Градиште и Голубац бити спремни за наутичку сезону 2018.
АУЛ и UNDP НА ЗАЈЕДНИЧКОМ ПРОЈЕКТУ – Скривена блага величанствене реке
МУЛТИСЕКТОРСКИ ПРОГРАМ ПОДРШКЕ И УНАПРЕЂЕЊА ОБИМА И КВАЛИТЕТА УСЛУГА У ЛУЧКИМ ПУТНИЧКИМ ТЕРМИНАЛИМА НА ДУНАВУ: СМЕДЕРЕВУ, КОСТОЛЦУ, ВЕЛИКОМ ГРАДИШТУ, ГОЛУПЦУ, ДОЊЕМ МИЛАНОВЦУ И КЛАДОВУ
На целом току Дунава постоји 40 локалитета под УНЕСКО заштитом, што га чини својеврсним Амазоном Европе. Србија је нераскидиви део тога и наш допринос шареноликим историјским и природним богатствима је немерљив. Упоредо са Дунавом, и управо због Дунава, будимо и градове Доњег Подунавља. Развојем домаћег линијског саобраћаја и крузинга овај део Србије ће се уписати на туристичку мапу Европе. И то великим словима.
Циљ заједничког пројекта АУЛ и UNDP је откривање скривеног блага ове величанствене реке.
Од Београда до Кладова на Дунаву и у његовом залеђу, налази се више природних и културно ресуса од значаја за туризам, од којих су тек неки валоризовани и претворени у комерцијалне туристичке производе.
Промоција лучких пристаништа и наутичког туризма Смедерева, Кладова и Доњег Милановца врши се и кроз промоцију и развој туризма. Фантастичне и историјски значајне, а нажалост недовољно откривене знаменитости и активности у градовима Источне Србије на Дунаву, повезујемо у јединствену туристичку целину. Истовремено, широј јавности комуницирамо аутентичне приче ових градова, у циљу што далекосежније промоције њихове туристичке понуде.
По окриљем поруке: Откриј скривена блага величанствене реке – ПРОБУДИ ДУНАВ, иницирамо и подржавамо промоцију наутичког саобраћаја и туризма источне Србије. Циљ је будућим туристима, који се одлуче на путовање Дунавом, понудити скуп знаменитости и активности у градовима који леже на обали ове величанствене реке и истаћи њихову нераскидиву везу и даљи потенцијал.
Управо због те идеје а како би се појачала промотивна активност, креира се интегрисана информативна понуда.
Стратегијом развоја водног саобраћаја у Србији 2015.-2025. уочен је је потенцијал за развој 16 путничких пристаништа за међународни саобраћај. Дугорочни циљ заједничког пројекта је свакако развој и афирмација домаћег линијског саобраћаја, упоредо са стварањем идеалних услова и мотива за редовну посету крузера и страних туриста.
У плану су и организоване промотивне и едукативне активности у циљу подизања свести свих заинтересованих страна и циљних група (грађана Србије, страних туриста и туристичких организација, потенцијалних порт-оператера и политичке и пословне јавности Србије) о потенцијалу путничког речног саобраћаја у овом делу Србије.
Дунавска стратегија ЕУ тежи да обједини све фрагменте постојећег али и потенцијалног дунавског туризма. Изузетно разнолики предели у овом делу Подунавља погодују развоју наутичког туризма, активностима на реци и обали и туризму специјалних интересовања (риболов, лов, посматрање птица, фото сафари), а на појединим деоницама и развоју купалишног туризма, првенствено на тзв. Дунавској ривијери до Голупца, и у Доњем Милановцу, Кладову и Михајловцу (код Неготина).
Источна Србија - спој авантуре и историје
