Област Доње Подунавље у административном смислу обухвата територије пет пограничних општина у североисточној Србији (Велико Градиште, Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин), дуж границе са Румунијом (од Рама до Прахова) и малим делом са Бугарском. Доње Подунавље се пружа левом обалом Дунава, од Великог Градишта до ушћа Тимока. Граница према копненом залеђу се пружа вододелницом између слива Дунава и слива Мораве, преко Великог брда, Ракобарског виса и Шомрде, спуштајући се на југ до Хомољских планина, Малог и Великог крша и Дели Јована. На простору свих пет општина Доњег Подунавља (површине 3.362 km2) живи око 120.000 становника.
Доње Подунавље, као најатрактивнија историјска (од Голупца до ушћа Тимока) и еколошка зона у источној Србији, развој туризма заснива на природном и културном наслеђу и пределу. Oвај регион располаже потенцијалима за развој посебних облика туризма као што су: еко, ловни, риболовни и рурални туризам, крстарења, наутички и пешачки туризам и бициклизам. Постоје услови и за развој кратких градских одмора (City breaks) у Доњем Милановцу, Кладову и Великом Градишту, транзитног туризма на Дунаву и копну, те спортско-рекреативног туризма.
Врсте постојећег али и потенцијалног туризма у овој зони:
- Наутички туризам подразумева пловидбу реком и боравак туриста у регији. У току је осавремењавање већ постојеће водне инфраструктуре на рекама и језерима у Доњем Подунављу, како би се испратили савремени трендови туристичке потражње.
- Еко-туризам овог подручја је потенцијално изузетно богат због раскоши и разноликости природних ресурса који су остали нетакнути. Што је, сложићете се, данас права реткост и драгоценост. Ова врста туризма привлачи еколошки свесне појединце и групе који својим деловањем на околину покушавају да избегну ефекте такозваног масовног туризма.
- Етно-туризам је боравак туриста у руралним подручјима где услуга уз смештај често укључује и посету традиционалним локалним манифестацијама, фестивалима, као и интерактивне садржаје у вези са културом подручја – историја ручних радова, занатских и пољопривредних производа. Богата и разнолика мапа кулура у Источној Србији нуди плодно тло за овакву врсту одмора.
- Рурални туризам (агро-туризам) је боравак гостију у аутентичним сеоским домаћинствима, уз обилазак газдинстава са воћњацима и виноградима као и излете у природу сеоских предела.
- Културно тематске руте су још једна врста туризма које се овај предео не може постидети. Напротив. Лепенски вир, Пут римских царева, тврђаве на Дунаву, путеви вина, Трајанов пут, мост и табла, као и бројни манастири и остали садржаји, нуде незаборавна искуства сваком госту.
- Туризам специјалних интересовања се убраја у селективне облике туризма (пешачење, лов, риболов, активности у природи, бициклизам, еногастрономске руте, јахање, планинарење, проучавање пећина…). И у овом виду туризма, источни регион има много тога да понуди и да задовољи апетите и највећих пустолова.
- Гастрономски туризам подразумева истраживања и откривања културе и историје преко хране. Између осталих специјалитета, пилећа чулама, бел муж, трљаница, крпендеда или пасуљ са зељем и кајмаком гарантују богату понуду гастономских чудеса ове регије у којој се мешају културе још од праисторије.
- Ловни туризам уз риболов на рекама и језерима, афирмише невероватно богатство фауне Ђердапске туристичке регије.
- Пешачки туризам у залеђу Кладова, Доњег Милановца, Великог Градишта и Голупца се везује за Европски пешачки пут (ЕПП). Не без разлога. Богатство пејзажа који се смењују, боје река и језера и обронци планине са заласком сунца празник су за очи и душу. Овде природа заиста није штедела и искористила је сав свој таленат за стварање лепог.
- Бициклистички (циклотуризам), као вид рекреације, најчешће укључује кратке боравке, при чему вожња бициклом представља главну активност. Европски бициклистички коридор пролази кроз „Доње Подунавље“ дужином од око 200 km.
- Манифестације у Доњем Подунављу су заиста бројне: „Царевчеви дани“, „Голубачки котлић“, Државно првенство и Куп Ђердапа у једрењу, Златна бућка Ђердапа, Етно фестивал источне Србије, „Мокрањчеви дани“ у Неготину, Берба грожђа у Рајцу и Рогљеву и друге – удружени са историјом, обогаћују културну мапу овог подручја.
Лепи плави Дунав је, без икакве сумње, овај крај обогатио и окарактерисао. Већим делом свог тока кроз источну Србију, он пролази кроз велики национални парк Ђердап. Ђердапска клисура, где је Дунав најдубљи и најужи, највећа је у Европи, а богата историја сведочи о присуству људи на овим просторима још 6500 година пре нове ере. Још је римски цар Трајан покушао да укроти Дунав, градећи путеве и мостове, а то је само донекле пошло за руком модерним градитељима хидроцентрала. У садашње време, Дунав је идеално место за одмор на уређеним плажама и камповима, уз дружење са аласима који на сред Дунава бућком лове сома.
